CILJEVI I ZADACI IZVIĐAČKE ORGANIZACIJE
– doprinosi razvoju svojih clanova na dostizanju njihovih punih fizickih, umnih, duhovnih i drustvenih mogucnosti, kao pojednica, kao odgovornih gradjana i kao clanova njihovih lokalnih, nacionalnih i medjunarodne zajednice;
– podstice svoje clanove da tragaju za sopstvenom duhovnoscu;
– razvija kod izvidjaca ljubav prema prirodi i zivotu u njoj, razumevanju za njene zakone i uci ih da cuvaju floru i faunu i ostala bogatstva prirode, i ukljucuje ih u sve akcije zastite prirode, covekove radne i zivotne sredine;
– svestrano vaspitava svoje clanove i razvija kod njih pozitivne osobine kao sto su radinost, skromnost, istrajnost, snalazljivost, hrabrost, iskrenost, postenje, stedljivost i smisao za zivot u manjim i vecim kolektivima;
– razvija kod svojih clanova postovanje ljudi, razvijanje prijateljstva medju ljudima i narodima i postovane njihovog licnog, nacionalnog, verskog i politickog ubedjenja.
Izvidjačka organizacija ciljeve i zadatke postize:
– organizovanjem rada i zivota u radnim i organizacionim jedinicama izvidjaca, na osnovu inicijative i zelja samih clanova;
– organizovanim sprovodjenjem Programa Saveza izvidjaca Srbije, uz razvijanje unutrasnje discipline i uz stvaranje uslova za rad u manjim i vecim kolektivima;
– upoznavanjem naroda i nacionalnih manjina Srbije, njihove istorije i kulture, prirodnih lepota, znamenitosti i kulturnih bogatstava nase Otadzbine;
– saradnjom sa skolom, vaspitnim ustanovama i institucijama, radi obogacivanja rada Odreda i povezivanja sa drustvenom sredinom;
– saradjuje sa roditeljima clanova, izvidjackim organizacijama u zemlji i svetu, drugim drustvenim organizacijama, organima vlasti i drugim institucijama;
– organizovanjem, za izvidjace i mlade, izleta, pohoda, tabora i smotri, kao i drugih oblika rekreacije;
– ukljucivanjem clanova i jedinica u zivot i aktivnosti sredine u kojoj izvidjaci zive i rade;
– izdavanjem izvidjacke i druge literature potrebne clanovima Odreda;
– osposobljivanjem i skolovanjem izvidjackih kadrova.
Z A V E T I Z A K O N I IZVIĐAČA I PLANINKI
Z A V E T:
„Dajem casnu rec:
– da cu cuvati svoju Otadzbinu,
– da prihvatam duhovnu stravrnost i da cu tragati za njenim punim znacenjem,
– da cu pomagati drugima i ziveti i raditi po izvidjackim zakonima.“
Z A K O N I:
1. Izvidjac je dobar drug, vedar, drustven i nesebican.
2. Izvidjac je koristan clan zajednice u kojoj zivi.
3. izvidjac je cestit, uctiv i kloni se stetnih navika.
4. Izvidjac ceni i razvija duhovne, fizicke i intelektualne vrednosti.
5. Izvidjac je iskren, govori istinu i bori se za nju.
6. Izvidjac postuje roditelje i starije, a pomaze mladjim i slabijim.
7. Izvidjac stalno uci i primenjuje stecena znanja i vestine.
8. Izvidjac je vredan, istrajan i ceni rad.
9. Izvidjac voli prirodu, upoznaje je i cuva.
10. Izvidjac odgovorno izvrsava zajednicke odluke.
Šta se to radi u izvidjastvu ?
– igraju se izvidjacke igre
– krece se po putnim znacima
– nosi se izvidjacka uniforma i marama
– pali se logorska vatra
– peva se
– uce se razne signalizacije
– dize se i spusta zastava nase DOMOVINE
Istorijat skautizma – izvidnistva ?
Kao zacetnika izvidnistva moze se smatrati ERNEST TOMPSON SMIT, koji je bio kanadski prirodnjak i naucnik. On je jos 1902. osnovao grupu decaka – tabornika sa zadatkom da se vaspitavaju uceci zivot u prirodi i na principima dobrovoljnosti i samodiscipline. U tom smislu ponikla je organizacija koja je nazvana VUDKROFT (Woodcroft) – snalazljivost u prirodi.
Godine 1903. u Americi se sastaju ERNEST T. SMIT i engleski general R.B.PAUEL , koji je prihvatio deo zamisli Hargraveove organizacije „KIBO KIFT KINDRED“ i Ernestove organizacije „VUDKROFT“, upotpunjuje ih sopstvenim iskustvima stecenim u englesko – burskom ratu, gde je na primeru Mafekinga, primenio metode izvidjanja i kurirske sluzbe, i polazaci od njih, stvara u Engleskoj (1907.g) organizaciju SKAUTA, unoseci u nju istovremeno i potrebu za vaspitanjem omladine toga vremena. Skautska organizacije se u ovom obliku vrlo brzo omasovila u samoj Engleskoj, gde je vec 1910. imala 123.000 clanova!
Skautska organizacije se potom rasirila po celom svetu, narocito u zemljama zapadne Evrope i Amerike, pa i kod nas 1911.godine.
Prva izvidnicka organizacija u Srbiji formirana je 1911.godine. Posle nekoliko kratkovremenskih naziva, organizacija je konacno dobila ime Savez izvidnika i planinki (SIP). Njen osnivac je dr. Milos Popovic, kome je jos 1910. dosla do ruku knjiga „SKAUTING FOR BOJS“ (izvidjanje za decake).
Za vreme Prvog svetskog rata (1917.g) radila je izvidnicka skola u Vodeni (Grcka), 1921. godine izvidjastvo se rasirilo po celoj teritoriji novostvorene drzave, 1922. godine u Parizu predstavnici izvidnika Jugoslavije ucestvuju na osnivackom sastanku Svetskog skautskog pokreta, a 06.maja 1923.godine na skupstini SIPa za staresinu glavnog stana izabran je dr. Milos Popvic. Vec 1928. godine delegacija SIPa ucestvuje na osnivačkom sastanku WAGGGS. Godine 1929. organizacija menja ime u Savez skauta, 1941. godine prestaje sa radom, a 1948. godine predratni skauti na čelu sa Nenadom Stankovićem pokreću inicijativu za obnavljanje organizacije, a 1951. godine osniva se Savez izvidnika i planinki NR Srbije koji, 1958. godine, usvaja današnji naziv – Savez izviđača Srbije
ROBERT STIVENSON SMIT
B A D E N P A U E L
Kako je sve to pocelo … ? Pa evo…. ovako je to bilo …
Jos davne 1857.godine (22.02. u Londonu, kao sesti sin, od ukupno desetoro dece) rodio se „otac“ (pater familijas) skautizma, Rober Stephenson Smythe Baden Powell. Kao mali obozavao je zivot u prirodi, cesto je setao, pecao, kampovao, penjao se po drvecu i pratio tragove raznih zivotinja. Svirao je klavir i violinu, glumio je, crtao, ucio da zida i voleo izvidjanje i zivot u prirodi. Jednom jecju – bio je svestran i voleo je da uci nove vestine. Bio je veoma marljiv sto ga je izdvajalo od ostalih. Na pismenom testu za prijem u vojsku bio je najbolji od vise stotina kandidata. Sa zapazenim uspehom završava vojnu skolu i produzava da radi u vojsci sa velikom zeljom da postane oficir – što mu i polazi za rukom. U 37. godini zivota postao je pukovnik, u 42. general major.
U Indiji 1876. godine uvodi novi – neobicni nacin obuke regruta : radi se po manjim grupama, vodovima i patrolama, s tim da i vodnici, vodje tj. oficiri – moraju raditi sve sto i regruti (sto je u to vreme bilo nezamislivo)! Stimuliše najbolje time što im na rukavu uniforme prišiva ambleme nalik na nase danasnje. Sluzba ga je dovela u Južnu Afriku, gdje je – zahvaljujuci svojoj snalazljivosti i brojnim vestinama izvojevao mnoge pobede. Koristeci decake za odgovorne zadatke za vreme opsade tvdjave Mafeking 1899.godine, u englesko – burskom ratu shvatio je da se oni na izazov umeju veoma odgovorno da ponasaju. Zbog znacaja zadatka koji su decaci tada ispunili i kasnijeg stvaranja i razvoja buduce organizacije – Mafeking se smatra kolevkom skautizma!
Vrativsi se u rodnu Englesku, saznao je da je prozvan herojem zbog svoje hrabrosti. Uskoro je napisao knjigu opisujuci vestine kojima je u Africi nauio svoje vojnike. Pisao je o tamosnjim decacima koji su mu pomagali prenoseci poruke, pruzajuci prvu pomo ranjenima i na mnoge slicne nacine… U tome je prepoznao zelju decaka da cine nesto korisno, da aktivno doprinesu svojoj zemlji i njihovu zelju za avanturom.
Godina 1907. se smatra kao godina formiranja Skautskog pokreta, naime te godine (tačnije 25.7.1907) je Robert Baden Powell organizirao ogledni kamp na ostrvu Brownsea u Engleskoj. Poveo je 22 decaka iz razlicitih drustvenih staleza (siromasni i bogati). Podelio ih je u cetri patrole: Bikovi, Gavrani, Ovnovi i Vukovi. Impresioniran odusevljenjem decaka koji su bili u kampu, napisao je knjigu Scouting for Boys (Izvidnistvo za decake
Rekli su o izviđačima…
Desanka Maksimović
„Poručila bih svim đacima da se upišu u izviđače. Izviđačima samo to – da budu onakvi kakve sam ih do sada viđala. Bolji valjda i ne mogu biti. Ta organizacija tako dobro deluje na jednu mladu dušu, na vaspitanje karaktera mladih ljudi. Uči ih samostalnisti, podiže im samosvest, vežba ih u vrednoći, doprinosi odlukama brzim, snalažljivosti…
Mislim da se omladina najpotpunije vaspitava baš u izviđačkoj organizaciji. Mislim da tu mladi najviše odgovornosti primaju i da tu najviše samostalnosti stiču. A da ne govorimo o drugarstvu koje se tu razvija. To je najdragocenije. To zadovoljstvo da imate druga, brata takoreći. To je nešto izvanredno. A izviđači baš to imaju.“
Miroslav Mika Antić
„Mislim da je izviđačka organizacija uspevala da u ljudima odneguje jednu dobru ljudsku klimu. Tu postoji neka atmosfera, nešto dobro, nešto što se sačuva u ljudima.
To su otvoreni, čisti ljudi. Odmah jedni drugima prilaze čista srca. A osnovni je cilj da se ljudi drže, da budu prijatelji. To su drugarstva koja se celog veka pamte. To je razlog što ja dan-danas sebe smatram izviđačem. Ozbiljno. Mene kad pitaju jesi li izviđač, ja kažem: jesam. Međutim, već dugo, to su već godine kako ja nisam više sa njima. Ali sada, kada me pozovu, ja vrlo rado pristajem da sarađujem sa njima jer smatram da su te godine koje sam proveo sa njima bile nekakve moje zdrave godine.“
Duško Radović
„Izviđači znaju šta rade… Mislim da je izviđačka organizacija u velikoj prednosti.“
