Odred izviđača“BAJINA BAŠTA“ na međunarodnom kampu u Turskoj

Nakon završenog prelepog letnjeg tabora u Zaovinama sa izviđačima Švedske. izviđači iz Bajine bašte učestvovali su na međunarodnom-multietničkom kampu u Turskoj od 02 do 10.08.2010 godine.Izviđače iz Bajine Bašte vodio je načelnik odreda Marić Predrag.Putovalo se autobusom 21 sat Putovanje je bilo prilično naporno.
Okupili smo se u nedelju na ponedeljak u 03 sata posle ponoći gde nas je čekao autobus koji je pošao iz Prijepolja,Sa nama su putovali izviđači iz Prijepolja i Nove Varoši.Ispratili su nas roditelji Vlaja i koji su nam poželeli lep provod i dobro putovanje.putovali smo polako i stajali na svakoj benzinskoj stanici nagde je bilo potrebno.Vozač je bio veoma pažljiv i stalno se brinuo o nama i rapsitivao se da li je sve ok.Na granici nismo dugo čekali i bez ikakvih problema smo izašli iz Srbije i ušli u Bugarsku.( Verovatno zbog dobro pripremljene dokumentacije , koje su Peđa i Vlaja pripremili )Kroz Bugarsku smo prošli bez ikakvih problema.Na granici sa Turskom smo dobili njihove zastave koje smo morali držati podignute.Prešli smo preko mosta na Bosforu oko jedan sat posle ponoći i stigli u kamp. Na prvi pogled kamp i nije bio tako loš.Bila je noć i nismo mogli odmah da ga istražujemo, nego svi na spavanje.Devojke u svoj muškarci u svoj deo kampa.Šatori su već bili postavljeni tako da smo se samo sručili na dušeke i zaspali.Posle dvadeset i jedan sat provedenih u autobusu i putovanja odmor nam je itekako bio potreban.
Ujutro u pola oasam jedna Turska planinka je otvorala redom šatore i vikala WAKU UP !………… WAKU UP !……… WAKU UP !……… WAKU UP ! što je bi znak za ustajanje.Posle tri minuta došla je druga Turska planinka i takođe vikala WAKU UP !. WAKU UP !. WAKU UP ! I tako svako jutro.U osam stai je bio doručak.Dobra organizacija, sve kako treba:Na onakvu hranu niko iz Srbije nije navikao, pa su prvi komentari bili nešto lošiji.Tog prvog dana uglavnom smo upoznavali sa ostalim izviđačima iz Srbije ,a onda polako i sa ostalim iz kampa Turcima,Tunižanima,Azerbejdžancima……….
Bili smo na Azijskom kontigentu.Drugačija nadmorska visina,velika temperatura,velika vlažnost vazduha.Dosta drugačiji uslovi nego u Srbiji.Ali brzo smo se privikli.Ručak je bio u pola jedan.Hranu proilagođena i sa podneblja Turske:pirinač,preliv,čorba,nešto što liči na sarbmu ( ali ni približno našoj sarmi ), lisnato testo i unutra grašak, puding sa kokosom,maslinkekolači slični baklavi………Sve je naravno bilo spremljeno po Turskim receptima mnogo drugačije od naših.Večera je bila u 20 časova ( razlika u vremenu 1 sat )Nakon večere do 23 časa bio je KZP.Oko 2000 izviđača uglavnom iz Azije sedelo je oko logorske vatre i posmatralo izviđače na bini:Pola sata pre ponoći svi smo morali biti u svojim šatorima.
Sve u svemu kamp je bio zadovoljavajuće dobar.Organizacija je bila na maksimalnom nivou:Tačno se znalo kada se ustaje, kada je spavanje, kada su oibroci.Svaki dan smo imali razne aktivnosti:PENjANjEE IZ KONOPAC NA VEŠTAČKU STENU,PETOBOJ,LUK I STRELA,VOŽNjA BICIKLOM,VESLANjE,ORIJENTACIJA…………………………….JAHANjE.
Objašnjenja smo dobijali na engleskom.Trebaloi je dva tri dana da se naviknemo na prilično stroga pravila.Morali smo nositi izviđačke majice i marame,pantalone ispod kolena, patike ili cipele,a papuče ako idemo na tuširanje ili bazen.Na bazenu devojke su se kupale samo u jednodelnim kupaćim kostimima.Muškarci i devojke spavali su u odvojenim kampovima i odvojeno odlazili na kativnosti.
Jedan dan nakon podizanja zastave, samo za izviđače nastupao je najstariji bend u svetu,Poslednja dva dana išli smo u obilazak Istanbula.Grad sa 18 milina stanovnika je prelep, ni jedan papir se nemože videti na ulici.Travnjaci su prelepo uređeni, ima puno cveća.Mnogo palata,džamija,mostova,zgrada koje su cele od stakla, jeftinih butika,muzeja ,luka……………ma nema šta nema.Istanbul ostavlja baš jak utisak na svakog pojedinca.Ulazili smo u palvu džamiju, gde nam je jedan od vođa pričao o islamu i odgovarao na sve što nas je zanimalo.Dok smo prolazili ulicama Istanbula ljudi su podizali tri prsta( izviđački pozdrav ) i sve nas pozdravljali.Sa prodavcima smo se uspešno cenjkali, majice smo sa 12 lira spuštali na 8 lira.Zadnjeg dana smo išli na more , a onda povratak kući.Bilo je suzazbog rastanka, bilo je ljubavi u vazduhu, bilo je sve što se može poželeti
Poslednje veče posetio nas je gradonačelnik Istambula.Svi izviđači predstavili su svoju zemlju na najbolji mogući način.Kada je došao red na Srbijuodigrali smo užičko kolo i šotu.Bajina Bašta, Nova Varoš,Mladenovac,Prijepolje………izviđači lideri, vođe svi smo igrali.Vijorilo se Užičko kolo na sred Istambula.Na kraju smo se poklonili a aplauz koji smo dobili bio je za divljenje.
Fantastičan je osećaj kada pored vas stoji neko ko je druge nacije,druge vere, druge boje kože, drugačijih običaja, ali ipak vas veže neki timski duh, želja za druženjem i upoznavanjem.Mnogo bolje shvatite kakav je život u mestu kao što je Novi Pazar,gde pravoslavci čine 20 % stanovništva,kada vam to kaže vršnjak i drug , nego kada čujete od odraslih ili pratite u medijama.
Sara, Milica,Jovana,Dragana,Aco,Milica,Nevena,Tamara,Rada,Ivana,Vojo………………će ovaj kamp pamtiti kao nešto fantastično,nešto što će pamtiti zauvek želeti da se ponovi.I na kraju svo smo poželeli da se vidimo sledeće godina ako ne na Evropskoj smotri u Švedskoj ono bar na našoj nacionalno smotri u Šapcu na proslavi 100 godina izviđaštva u Srbiji.