Interetnički izviđački kamp, Boračko jezero, 27.07 – 05.08.2013

  I ovaj kamp na Boračkom jezeru bilo je jedno od najlepših iskustava koje sam imala sa izviđačima. Za ovaj kamp pripreme su počele još od prošli godine.

Rančevi, vreće, sve je bilo spremno za polazak. I krenuli smo. Sati su nam prolazili kao minuti željno isčekujući da vidimo prošlogodišnje drugove i drugarice, izviđače i planinke. Nakon 6 sati provedenih u putu i već male zamorenosti zbog velike vrućine stigli smo na rajsko mesto. Kako je divan osećaj videti stare drugare, u malo izmenjenom sastavu. Neki su falili, ali je većina bila tu, na tom savršenom mestu. Dočekali su nas domaćini iz Zenice i pomogli nam da se smestimo i druženje je moglo da se nastavi. Činilo mi se kao da se prošla godina nije ni završila i da je ovo bio samo nastavak. Ubrzo su nam se pridruzili izvidjaci iz Prnjavora ,Prijedora,Tešnja i Brčkog. Polako pocinjemo da se prisećamo prošlogodišnjih drugara,da upoznajemo nove i da se prilagođavamo  taborskom životu, gradimo prijatlejstva koja ostaju za ceo zivot.Dani su počinjali sa taborskom himnom I svaki dan smo imali druge aktivnosti a Cilj i zadaci ovog  interetničkog kampa „STVARAMO BOLJI SVET“,   je da ohrabri saradnju između članova izviđačke organizacije uzrasta 14 do 20 godina koji dolaze iz različitih  entiteta i promoviše jedinstvo izviđača širom sveta.  Da se edukuju vođe  u veštinama pripreme, sprovođenja i analize izviđačkih aktivnosti, da se usvoje  modeli i postupci izrade vodnih/jatnih aktivnosti.

Dani za nama su bili nezaboravni,svaki dan smo išli na prelepo Boračko jezero na kupanje ali dan koji smo svi najviše iščekivali bio je rafting na Neretvi. Savršeni spust od par sati niz prelepu reku bio je kao šlag na torti. Jedan dan bio je odvojen za izlet.Obišli smo manastir Žitomislić, gde je naš Vlaja dobio na poklon ikonu svoje krsne slave od drugara Atka,Šare i deda Vlada ,ali najlepši utisak na nas je ostavio odlazak na vodopade Kravice gde smo se kupali i uživali u prelepim predelima vodopada i okoline.

Do kraja kampa radili smo radionice gde smo shvatili konstruktivnu  ulogu pojedinca u društvu ,shvatili važnost planiranja i procene izviđačkih aktivnosti, imali priliku  za razmenu iskustva bez obzira na polnu,versku ili bilo koju drugu pripadnost

Tako su dani bili ispunjeni, ubrzo je došao i taj najtužniji dan, dan rastanka, uz suze i pesmu smo se pozdravili sa drugovima iz drugih odreda. Uz dogovor da ćemo se opet videti i nastaviti druženje sledeće godine.

U povratku smo svraćali u Sarajevo gde smo posetili Baš čaršiju kao i Višegrad gde smo se slikali pored poznate ćuprije na Drini

Ma bilo je fino, sama pomisao da mnogi nisu imali tu priliku da se ovo leto druže sa dosta dece naše generacije, da upoznaju drugu kulturu,običaje,hranu…………izviđači su to mogli.

 

                                             Anja Nešković