Šestog avgusta u ranim jutarnjim satima krenuli smo ispred Vatrogasnog doma.Svi smo bili uzbudjeni novom avanturom pred nama.Pomalo uplaseni,krecemo.Odmah pocinjemo da se zabavljamo,pevamo.Malo kasnije,stajemo malo da se odmorimo na jednu pumpu,gde mozemo kupiti sok ili tako nesto. Nastavljamo put dalje.Igra,pesma i nase vristanje uz muziku sve su jaci dok se priblizavamo nasoj destinaciji.Posle 6 sati putovanja ugledasmo jezero,koje je bilo magicno.Malo po malo,spustamo se do kampa.Bili smo toliko uzbudjeni.Bilo je toliko vruce,mi umorni od puta,a domacini iz Zenice jos nisu stigli,bez njih se ne mozemo smestiti u satore. Njih smo cekali 2 sata. Kad su oni stigli,nas devojke (Tamara,Jelena,Sara,Teodora,Anja,Isidora,Bojana i ja) smestili su nas u Bungalove- takozvane drvene kucice. Jedini decak,Luka bio je u satoru sa Prijepoljcanima. U nasem Bungalovu su na donjem spratu spavale devojke iz Prijedora a mi smo bile na gornjem spratu.Imali smo jedno kupatilo i sobe na sprat.Uglavnom je bilo bolje nego da smo u satoru..Svi umorni,legli smo malo da odmorimo,pa onda da se raspakujemo i smestimo.Onda smo odmah imali rucak-pasulj.To nam se bas i nije svidelo ali smo bili toliko gladni da smo sve pojeli.U 23 časa je bilo povecerje tako da smo odmah zaspali.Ujutru u pola 8 smo se probudili,probudila nas je pesma ‘Suma je izvidjacu drug’’ za koju nismo znali da je himna kada treba da se ide u zbor. Jos u pidzamama i peremo zube nismo otisli na zbor.Tada smo naucili kada se ustaje,kada je zbor i sve oko toga.Polako pocinjemo da se upoznajemo da ostalom decom.Imali smo mali konflikt sa devojkama iz naseg bungalova oko wc-a ali amo to brzo resili i sprijatejili se sa njima.Svaki dan isli smo na kupanje,jezero je bilo lepo i sto je najbitnije toplo.Takodje imamo i radionice svakog dana.Naucili smo i dve koreografije koje smo igrali na zatvaranju kampa.Takodje smo bili i na raftingu,koji je bio magican i po meni najlepsi dan kampa.Bilo je toliko cike,vriske i smeha.Uzivali smo.Na prvom stajanju smo jeli socnu lubenicu,a na drugom stajanju imali smo hamburger za rucak.Hrana u kampu po meni bila je lepa.Od tolikog umora,imali smo samo pola sata dnevno odmora,bili smo svaki put jako gladni.Tu smo takodje imali i ‘Kantinu’ u kojoj smo mogli kupiti Jaffa sokove,sladolede,grickalice.Jedan simpratican deka je radio u kanitini.Vremenom smo se mnogo sprijateljili sa ostalim u kampu. Gradimo prijatlejstva koja ostaju za ceo zivot.Jedan od izleta bio je poseta gradu Mostaru.Taj grad je mnogo lep. Poznat je po jednom velikom mostu,koji izgleda magicno.Ono sto je bilo interesantno je to da je jedan covek u sesir sakupljao novac i posle skocio sa mosta,bilo je predivno.Nakon sat i po slobododnog vremena u Mostaru,setnji,jedenju prelepog sladolega,kupovinom suvenira,krenuli smo natrag u kamp.Svaki dan smo jos bolje uvezbavali nasu koreografiju za zatvaranje kampa.Takodje smo naucili dosta pesmica,koje cemo pokazati ostalim drugarima ovde.Polako je stigao i zadnji dan. Poslednje vece smo imali malo produzeno,do 12 sati,gde smo imali bend koji nam je svirao a mi smo igrali,smejali se,i pomalo zaplakali jer se rastajemo od nasih divnih drugova.Posledji dan,ustajemo ujutru u 7,polako pakujemo stvari,sledi zbor,dorucak i pozdravljanje sa nasim drugovima,bilo je toliko tuzno.Mi i Prijepoljcani smo isli malo ranije tako da nas je ceo kamp pratio. Svi su plakali i pevali tuzne pesme,i mi smo se takodje rastuzili i poceli da placemo.Bilo je stavrno tuzno.Na putu kuci,svatili smo malo na Bas carsiju,u Sarajevo,gde smo imali slobodno vreme,da kupimo suvenire,pojedemo sarajevske cevape i bureke i da nastavimo put dalje.Sledece stajanje bilo je u Visegradu,da se slikamo na prelepom mostu.Sledece stajanje bilo je i poslednje. Stali smo na Mokru Goru da popijemo sok i nastavimo put dalje. Polako ali sigurno stizemo u nase mesto,Bajinu Bastu,puni srece,ali i pomalo tuzni jer smo ostavili nase drugare.Nadam se da cemo imati priliku da ih vidimo ponovo! Došli smo našu leppu Bajinu Baštu I odmah bili pomalo tužni završen kamp , a naši dsrugovi su sa Francuskim skautima u našem izviđačkom centru.Mama-tata zovite Vlaju da nsa primi na kamp sa Francuzima od sutra.
Ma bilo je fino, sama pomisao da mnogi nisu imali tu priliku da se ovo leto druže sa dosta dece naše generacije, da upoznaju drugu kulturu,običaje,hranu…………izviđači su to mogli.
Andrijana Stojanović
