Otisnuli smo se na put pre zore. Naravno pozdavili smo se sa roditeljima, ali smo doneli kolacice i otpevali rodjendansku pesmu nasoj Mariji.

Put je prosao relativno lako sa ne tako dugim zastojima na granicnim prelazima. Kada smo stigli  Maribor cekao nas je kombi koji nas je odvezao do mesta gde pocinje prvi deo kampa, hajk. Iako je to bila Pizzoteka, sam pocetak tabora nije bio lak. Ispred nas je bio trodnevni hajk, al bar nismo morali da nosimo velik ranceve sa nama. Setnja je vise bila naporna zbog visokih temperatura nego zbog kilometraze, ali svakako nam je laknulo kada smo stigli na mesto gde cemo da provedemo prvu noc. Spavali smo pod vedrim nebom, oni kojima je bio prvi put zaista su bili uzbudjeni. Tokom veceri igrali smo karte, upoznavali se sa ostalim izvidjacima, divno vece.

Sutradan smo ustali rano i zapoceli drugu etapu setnje. Bilo je naporno, ali uz muziku, dobro raspolozenje i smeh, ali i deo autobusom, sve brzo prodje. Te veceri smo bili zauzeti pravljenjem alternativnog tusa i zaklona, nismo brinuli jer su nam rekli da nece padati kisa. Kada je pocela oluja brzo smo pokupili stvari, bar ono sto vetar nije odneo. Brzo smo se sklonili, zajedno sa Rumunima, u napustenu kucu gde smo mislili da cemo da provedemo noc. Medjutim, evakuisani smo, noc smo proveli u varogasnom domu sa jos stotinu izvidjaca. Svakako noc za pamcenje.

Kada je poslednji dan hajka bio iza nas stgli smo u Velenje. Podigli smo satore i obukli uniforme, pocelo je otvaranje. Program je bio jako zanimljiv, ali kako smo svi bili jako umorni, otisli smo ranije na spavanje.

Podeli smo se u internacionalne grupe ‘po bojama’, i tako smo spavali u satorima, sto je svima bilo jos jedno novo iskustvo. Cesi, Rumuni, Slovenci i Srbi-zaista smo bili zanimljiva gomila. Sledecih 7 dana smo uglavnom provodili u kampu, pored jezera. Dane su nam ispunjavale razne aktivnosti na vodi, kao i razni mini-kursevi koje smo mogli da pohadjamo- sivenje, jahanje, osnovi marketinga, urbano bastovanstvo, zaista sirok izbor.

Jedan dan smo imali izlet u Ljubljani, svaka grupa je dobila zadatke koje treba da ispuni. Obisli smo celu Ljubljanu, zaista ocaravajuce, zadaci su bili zanimljivi, a rabbit attack( vristanje i trcanje jedini drugima u susret kada vidimo drugu grupu) je svakako ostavio utisak na mnoge.
Imali smo jos 1 izlet u Velenje, gradic koji se nalazio nedaleko od kampa.

Jos jedna stvar koja je obelezila ovaj kamp bio je dolazak predsednika, Boruta Pahora, koji je odzao govor pred svim ucesnicima, stafom i organizatorima.

Lose vreme nas ponovo nije zaobislo, stoga smo ponovo bili evakuisani zbog oluje. No, ubrzo smo se vratili u satore i sve je bilo dobro.

Poslednji dan kao i uvek prate pakovanje, oprostaji i zatvaranje, odlican koncert.

U Mariboru smo usli u autobus, preseli u Beogradu i dosli u Bajinu Bastu do 10 ujutru.