U najnoviju izviđačku avanturu,otisnuli smo se pod imenom „Most drugarstva“.Za četiri dana provedenih u Zenici (Bosni i Hercegovini ),naučili smo šta je pravo značenje prijateljstva,jednakosti i ravnopravnosti. Prepunih rančeva, širokih osmeha i plućima punim entuzijazma i željom za novim iskustvom,našli smo se u četvrtak, prvog oktobra u ranim jutarnjim časovima.Put,kao i svaki izviđački, na sve strane rasuti mladi i njihov optimizam.Članovi Saveza izviđača grada Zenice,dočekali su nas u svom domu na Smetovima,nedaleko od samog grada.Očarani smo ovom planinom,svežinom i oštrinom vazduha. Drugi dan smo iskoristili kako i za rad,tako i za upoznavanje sa našim novim drugarima.sa gradom Zenicom Pomogli smo im u sređivanju prostorija,čišćenju,krečenju,prava radna akcija.Kroz naš trud i posvećenost,provukle su se razne priče,doživaljaji sa smotri, ali i svakodnevne teme o životima mladih tamo i ovde.Uveče smo dobili i zasluženi odmor, u bioskopu, uz film „Everest“. Naredni dan bio je dugo očekivan i opravdao je sva naša nadanja.Posetili smo kulturno istorijske znamenostu Zenice I okoline , vezirski grad Travnik i kuću Ive Andrića,videli smo sve ono o čemu smo slušali na mnoštvu časova srpskog jezika.Tu je radna soba,neizbežne fotografije sa dodele Nobelove nagrade,biblioteka,ali i soba posvećena čuvenom romanu „Travnička hronika“.Posetili smo trvrđavu Stari grad,koja odoleva vremenu i svedoči o srednjevekovnoj Bosni. Nezaobilazna je bila I kula Vranduk,koja je na mene ostavila poseban utisak.To je velelepna građevina,na kojoj su godine ostavile traga,ali i dalje stoji gordo i ponosito i opčinjava nas sve.Kao zahvalonost za ovaj divan dan,u patriotskom duhu smo posadili Pančićevu omoriku ispred njihovog doma,kao svedok ovog divnog druženja i još mnogih koji će doći. Najjači utisak na sve nas i ono što nas je nateralo na razmišljanje je motiv koji se provlači kroz Andrićevu književnost,motiv koji nas je i doveo ovde a to je most.Uz gitaru,pesmu,druženje i razgovor shvatli smo šta znači stvarati neraskidive veze sa nekim ko je drugačiji od nas.Nečije ime,poreklo i religija ne smeju biti prepreka druženju.Ovde smo pronašli prave prijatelje,koji nam već nedostaju i to je prava vrednost i svrha ovog putovanja.Uživali smo sa njima,uz nezaobilazne ćevape,burek i razne poslastice. Dok se vraćamo,stajemo u Višegrad,Sarajevo.Ovde smo zaista videli kako se drugačije živi,izgleda ,ponaša ali to nam naravno,nije nimalo zasmetalo.Na ovom putovanju bilo je pripadnika različitih religija,uverenja i razmišljanja,koliko smo samo proširili svoje vidike.Zato sa nestrpljenjem čekam novu avanturu u koju će me povesti moj odred izviđača
Anđela Ametović
